Svasta nesto iz mojih misli

bezvezno piskaranje

     Ha....koja ironija....u nedostatku ne procitanih knjiga u kući izvadim ispod kreveta moju torbu (isto onakvu kakvu moja baka nosi na pijacu :) ) i nasumice izvadim jedan od mnogobrojnih časopisa koji su imali mozda tad neku korisnu informaciju ili savet za mene, i verovatno jos veliki broj njih....otvorim stranicu nasumice...i shvatim zašto sam ga sucavala...

     Članak počinje: "LJUBAV PREKO ŽICE".... I tako počinjem opet da ga čitam....ne znam da li ću vas slagati ili ne ali možda već po deseti put...

      Piše isto što i pre ali svakim čitanjem shvatim nešto novo...možda ga već i znam napamet....pa sam možda ustvari počela da čitam između redova...čitam ono što nije napisano....a što je tu....

      I po verovatno hiljaditi put slusam pesmu "MILO,NAJMILIJE" i razmišljam kako bi bilo da je tu?? Da li bi naša ljubav bila podjednako jaka....strastvena i živa??? Da li bi mogla da ga volim ovako kao sad,da mi je dostupan u svakom trenutku??? Da li bi on mene voleo kao što me voli sad??? Da li bi me voleo kad bi imao priliku da upozna sve moje mane??

      Ustvari on ih vec sve zna...ali opet nije tu da ih i sam oseti na svojoj koži....

      Pa opet,možda je i bolje što nije tu...što ih ne moze videti i doživeti....nema ih previše...zastupljene su kao i kod svakog ljudskog bića....ali su tu....ponekad skrivene ispod nekog lažnog osmeha koji bi trebalo da predstavlja zadovoljstvo....a ponekad....u poslednje vreme i vrlo često na samoj površni i samo čekaju da dobiju ovlašćenje da se pokažu....

      U svakom slučaju nisam htela da pišem o tome...ali pošto već jesam neću ga ni brisati...

Htela sam samo reći da kad mislite da ne može biti bolje...da ne znate kako cete dalje...neka zvezda vodilja se uvek pojavi da vas usmeri na pravi put....da vam pokaže pravac vaše sudbine...i da vas odvede tamo gde bi ste vi u stvari i želeli biti...

     I da jos samo nešto....čitajuci članak našla sam ono malo što mi je trebalo da nastavim tamo gde sam stala pre par dana....da nastavim da se borim ya nas....našu ljubav i sreću...

     Ponekad se čak i u našoj žutoj štampi može pronaći neka zanimljiva i dobra stvar...pa se ovim putem, iako znam da to verovatno neće doći do autorke gore navedenog teksta...zahvaljujem što je malo svog vremena posvetila i za nas koji umemo da volimo preko žice.....